elem

Sutra letim.

I shta god da krenem da pishem izgleda neopisujuce za trenutak. Frka mi je, jeste. Mirna sam, apsolutno. Blagoslovena sto me neki mnogo dobri cuvaju, citaju, misle..

Nije mi frka od leta samog toliko. Vise od onoga sto me ceka- kada se okrenem, u daljini se vise i ne nazire tacka od koje nema povratka.

I ne mogu da verujem- koliko je lako jednom kad se krene. I koliko izgovori gube na snazi kad ih u razloge pretvoris.

Moja je zelja jednostavna- necu da mi bilo sta dise za vratom. Necu da zamisljam ako mogu da vidim, cujem i probam. A to sto je toliko toga bilo do sad, pa... to valjda samo dize cenu, ne?

Bice sve ok, jel' da? Ma da.

Volem. Iz osmog distrikta budimpestanskog, preko sveta i planeta.

fala braco sestre sto ste tu.